Tumori nadbubrežne žlezde 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 11 | Nivo: Visoka zdravstvena škola stukovnih studija

 Anatomija i fiziologija nadbubrežne žlezde
Nadbubrežne žlezde (glandulae suprarenales) su parne žlezde polumesečastog oblika,smeštene na gornjim polovima bubrega.Sastoje se iz kore (cortex) koja je mezodermalnog porekla i srži (medulla) koja je ektodermalnog porekla.
Kora se histološki sastoji iz:
-zone glomeruloze koja dominantno sintetiše mineralokortikoide:aldosteron, kortikosteron,koji regulišu promet minerala(posebno natrijuma i kalijuma)i vode, čime održavaju homeostazu.
-zone fasciculate koja sintetiše glikokortikoide:među njima je najaktivniji kortizol.Regulišu promet ugljenih hidrata,proteina i lipida.
-zone retikularis koja sintetiše androgene
Ćelije srži nadbubrega su hromafine i nazivaju se feohromocitiima.Pored njih mogu se naći i ganglijske ćelije pojedinačno ili u grupama.Bogate su sekretornim granulama u kojima se nalaze hormone srži-kateholamini:adrenalin i noradrenalin.Njihovo dejstvo je slično dejstvu sipatičkog nervnog sistema-ubrzavaju rad srca,povećavaju krvni pritisak.
Tumori nadbubrežne žlezde
Adenomi
Adenomi kore nadbubrežne žlezde su najčešći primarni adrenalin tumori.To su obično solitarni,jasno ograničeni,ali retko potpuno inkapsulirani tumori,2-4cm u dijametru.Uglavnom su hormonski aktivni i praćeni atrofijom ipsilateralne kore i kontralateralne žlezde.Adenomi retko premašuju 5cm odnosno 50gr,što je važno diferencijalno-dijagnostički prema karcinomu kore nadbubrega.Na preseku ovi tumori obično imaju žutu boju i homogenu građu.
Klasifikacija adenoma kore nadbubrega vrši se prema ćelijskim tipovima:
-adenomi glomeruloza ćelija obično su građeni od svetlih ćelija,odnosno tzv. hibridnih ćelija,koje imaju histološke i biohemijeske karakteristike ćelija zone fasciculate i zone glomeruloze.Ovi tumori daju kliničke manifestacije Kon-ovog sindroma.
-adenomi svetlih ćelija građeni su od ćelija tipa zone fascikulate,sa velikom kolicinom lipida u citoplazmi.Ovi tumori udruženi su sa Kušing-ovim sindromom ili su klinički nefunkcionalni.
-adenomi kompaktnih ćelija nastaju od ćelija tipa zone retikularis i imaju eozinofilnu,granularnu citoplazmu,a obično su praćeni adrenogenitalnim sindromom.
-mešoviti adenomi su najčešći u grupi adrenokortikalnih adenoma i obično sadrže kombinaciju dva tipa ćelija u različitom odnosu.
Adenomi koji u citoplazmi ćelija imaju dosta lipofuscina ili neuromelanina imaju tamno-baron-crnu boju i zovu se crni adenomi.
U strukturi adenoma kore nadbubrežne žlezde povremeno se sreću fokusi metaplazije,limfocitne infiltracije i mijelolipomatozne transformacije.Ovi tumori su češći kod hormonski aktivnih tumora.Eozinofilne,multilamelarne tvorevine,poznatije kao spironolaktonska tela,često se sreću kod pacijenata sa Kon-ovim sindromom tj. Aldosteronomom,koji su pre hirurškog zahvata tretirani spironolaktonom.
Ćelije normalne adrenalen kore eksprimiraju citokeratine niske molekularne težine,pre svega u zoni glomerulozi,i u mnogo manjoj meri vimentin koji je prisutan u stromalnim ćelijama.Adenomi kore nadbubrega obično pokazuju imunopozitivnost na citokeratine i vimentin.
Posebno je interesantno da hiperplastično kortikalni nodusi,kao i ćelije kod difuzne kortikalne hiperplazije ne pokazuju pozitivnost na citokeratine i vimentin,što može da znači da hiperplastične kortikalne ćelije i tumorske ćelije ne potiču od istih prekursora,odnosno da se dovodi u pitanje hiperplazija kore kao stepenica u multietapnom procesu neoplastične konverzije i eventualne maligne transformacije.

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturskiradovi.net 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com